Print

[ilija992]

Linuks 
_________________________________________________

Linuks je dvojaki pojam, koji se koristi da označi operativni sistem Linuks, koji spada u najpoznatije primere slobodnog softvera razvijanog putem otvorenog koda, ali i samo jezgro tog operativnog sistema.

Linuks se kao pojam ranije odnosio samo na jezgro Linuksa, jer uz njega kao dio operativnog sistema najčešće dolazi mnoštvo biblioteka i alata iz Projekta GNU, koji ne pripadaju projektu Linuks. U svakodnevnom govoru se, međutim, ustalilo da predstavlja naziv za sve distribucije koje se baziraju na jezgru Linuks. Sklop jezgra i korisničkih alata se naziva distribucija, kojih trenutno postoji preko 300 različitih vrsta.

U početku, Linuks je bio razvijan i korišćen uglavnom od strane pojedinaca entuzijasta. Od tada Linuks je pridobio podršku od mamuta iz informatičke industrije počev od IBM-a do HP-a, kao alternativa za vlasničke verzije Unix-a i MS Windows-a na polju servera.

Linuks takođe postaje sve popularniji kao operativni sistem za stone računare. Poklonici i analitičari pripisuju ovaj uspeh njegovoj nezavisnosti od dobavljača, niskim troškovima korišćenja, bezbednosti i pouzdanosti.

Linuks je u početku bio razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore a danas podržava mnoštvo arhitektura. Koristi se u aplikacijama u opsegu od stonih računara do superkompjutera i sistema za ugradnju kao što su mobilni telefoni i lični video rekorderi.

Linuks je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska[2]. Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno nije bio zadovoljan performansama "MS Windows"-a i licencama vezanim za tadašnje UNIKS operativne sisteme.
Линус Торвалдс
Linus Torvalds

Linus je kompletan svoj rad, Linuks, objavio na Internetu gde su programeri i inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju.


Istorija Linuksa
_________________________________________________

Za Linusa Torvaldsa pisanje Linuks jezgra u početku je bio hobi, za vreme studija na Helsinškom univerzitetu u Finskoj. Torvalds je provobitno koristio Miniks, pojednostavljeno jezgro kojeg je napisao Endru Tanenbaum za potrebe predavanja iz dizajna operativnih sistema. Međutim, Tanenbaum nije podržavao proširivanje svog operativnog sistema, što je navelo Torvaldsa da napiše zamenu za Miniks. Iako je Miniks prvobitno bio potreban da bi se napisao i kompajlirao Linuks, Linuks sistem je ubrzo prevazišao Miniks po svojoj funkcionalnosti.

Prva verzija jezgra Linuksa je objavljena na Internetu septembra 1991. pod oznakom 0.02, sa drugom verzijom koja je usledila kratko posle toga u oktobru. Od tada, hiljade programera iz celog sveta se priključilo projektu. Esej Erika S. Rejmonda Katedrala i bazar (The Cathedral and the Baazar) raspravlja o razvojnom modelu Linuksa i njemu sličnog softvera.

Istorija jezgra Linuksa je usko povezana sa istorijom GNU-a, istaknutog projekta slobodnog softvera koga vodi Ričard Stalman. Projekat GNU je započet 1983. sa ciljem razvoja kompletnog operativnog sistema nalik Uniks-u, uključujići razvojne alate i korisničke aplikativne programe, u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije Linuks jezgra, GNU projekat je napravio sve neophodne komponente ovog sistema osim jezgra. Torvalds i drugi rani razvijači Linuksa prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi sa GNU komponentama i programima korisničkog okruženja da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. Linuks jezgro i operativni sistem su licencirani pod GNU-ovom Opštom javnom licencom (OJL) koja zahteva da se sve modifikacije izvornog koda i dela koja proisteknu iz njega takođe licenciraju pod OJL-om. Linus Torvalds je 1997. izjavio da je objavljivanje Linuksa pod OJL-om definitivno najbolja stvar koju je on ikada uradio.

Pingvin Tuks (Tux) je maskota Linuksa. Ime 'Linux' nije skovao sam Torvalds, već Ari Lemke, administrator na ftp.funet.fi, koji je tako nazvao direktorijum iz koga je Linuks prvi put bio dostupan. Robna marka „Linux“ je vlasništvo Linusa Torvaldsa.

Distribucije
_________________________________________________

Razvijeno je više verzija Linuksa, među kojima su najpopularnije Slakver (Slackware), Debijan (Debian), Red Het (Red Hat), SuSE (SuSE), Mandriva (Mandriva), Ubuntu (Ubuntu), Džentu (gentoo) , Bek Trek (Back Track). U poslednjih nekoliko godina razvija se Linuks-Knopiks (Knoppix), verzija operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na računar, već sistem radi direktno sa CD-a. Knopiks je prelazna varijanta Linuksa koja osim operativnog sistema sadrži i paket programa za kancelarijsko korišćenje (paralelan programima paketa Majkrosoft Ofis), programe za tehničko crtanje, rad sa fotografijama, paket multimedijalnog softvera za slušanje muzike i gledanje filmova, i internet-pretraživač (Mozilla Firefox). Sam Knopiks se razvio u mnogo pravaca, jer poseduje ugrađenu pomoć za promenu softvera koji se nalazi na CD-u, te je tako relativno jednostavno napraviti distribuciju Knopiksa za svoju specifičnu namenu.

Napadi na Linuks
_________________________________________________

Zarazna popularnost je dovela do masovne upotrebe Linuksa u mrežnim i serverskim primenama. Naravno, razlog nije samo što je besplatan već što je izuzetno pouzdan i izdržljiv. Oni koji su ga tada koristili nisu ni očekivali da bude privlačan i lak za upotrebu. Tražili su samo pouzdan operativni sistem pošto su svi Majkrosoftovi serverski proizvodi bili skupi i neadekvatni[traži se izvor].

Međutim, kada je počelo prilagođavanje izgleda i svih aspekata primene za običnog korisnika, došlo je do čestih reakcija Majkrosofta, kao i autora Gnu softvera. Kampanja Majkrosofta je imala za cilj da prikaže Linuks kao sistem za koga se ne zna ko ga održava, koji nije ni rasprostranjen pa ga zato nijedan virus niti haker i ne napada i tako dalje[4]. U tom propagandnom ratu su se pojavljivale tvrdnje da Majkrosoft angažuje nezavisne firme da potvrde kako je Linuks skuplji u upotrebi, da su sklopili ugovore o saradnji sa firmama koje će zauzvrat optužiti Linuks da je plagijat i ukradeni kod.

[Ap0calypse]

Thks Man