Linuks (Linux) je jezgro računarskog operativnog sistema. On spada među najčuvenije primere slobodnog softvera razvijanog putem otvorenog koda.

Sam termin Linuks striktno upućuje na Linuks jezgro, ali obično se koristi da bi označio ceo operativni sistem koji nalikuje Uniksu, a koji je zasnovan na Linuks jezgru i bibliotekama i alatima iz Projekta GNU. Linuks distribucije obično sadrže veliki broj programa koji idu uz osnovni sistem. Trenutno postoji preko 300 različitih distribucija.

U početku Linuks je bio razvijan i korišćen uglavnom od strane pojedinaca entuzijasta. Od tada Linuks je pridobio podršku od mamuta iz informatičke industrije počev od IBM-a do HP-a, kao alternativa za vlasničke verzije Uniks-a i MS Windows-a na polju servera.

Linuks takođe postaje sve popularniji kao operativni sistem za stone računare. Poklonici i analitičari pripisuju ovaj uspeh njegovoj nezavisnoti od dobavljača, niskim troškovima korišćenja, bezbednosti i pouzdanosti.

Linuks je u početku bio razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore a danas podržava mnoštvo arhitektura. Koristi se u aplikacijama u opsegu od ličnih računara do superkompjutera i sistema za ugradnju kao što su mobilni telefoni i lični video rikorderi.

Linuks “Linux”, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odnosno grupe “programa” koji predstavljaju vezu između hardvera u potpunom smislu te reči i korisnika ili korisničkog softvera.

Linuks je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno nije bio zadovoljan performansama “MS Win”-a i licencama vezanim za tadašnje UNIKS operativne sisteme.

Istorija

Za Linusa Torvaldsa pisanje Linuks jezgra u početku je bio hobi, za vreme studija na Helsinškom univerzitetu u Finskoj. Torvalds je provobitno koristio Miniks, pojednostavljeni kernel koga je napisao Endru Tanenbaum za potrebe predavanja iz dizajna operativnih sistema. Međutim, Tanenbaum nije podržavao proširivanje svog operativnog sistema, što je navelo Torvaldsa da napiše zamenu za Miniks. Iako je Miniks sistem prvobitno bio potreban da bi se napisao i kompajlirao Linuks, Linuks sistem je ubrzo prevazišao Miniks po svojoj funkcionalnosti.

Prva verzija Linuks kernela je objavljena na Internetu septembra 1991, sa drugom verzijom koja je usledila kratko posle toga u oktobru. Od tada, hiljade programera iz celog sveta se priključilo projektu. Esej Erika S. Rejmonda Katedrala i bazar (The Cathedral and the Baazar) raspravlja o razvojnom modelu Linuksa i njemu sličnog softvera.

Istorija Linuks jezgra je usko povezana sa istorijom GNU-a, istaktnutog projekta slobodnog softvera koga vodi Ričard Stalman. GNU projekat je započet 1983. sa ciljem razvoja kompletnog operativnog sistema nalik Uniks-u, uključujići razvojne alate i korisničke aplikativne programe, u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije Linuks jezgra, GNU projekat je napravio sve neophodne komponente ovog sistema osim jezgra. Torvalds i drugi rani razvijači Linuks jezgra prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi sa GNU komponentama i programima korisničkog okruženja da bi napravili u potpunosti funkconalan operativan sistem. Linuks jezgro i operativni sistem su licencirani pod GNU-ovom Opštom javnom licencom (OJL) koja zahteva da se sve modifikacije izvornog koda i dela koja proisteknu iz njega takođe licenciraju pod OJL-om. Linus Torvalds je 1997. izjavio da je objavljivanje Linuksa pod OJL-om definitivno najbolja stvar koju je on ikada uradio.

Pingvin Tuks (Tux) je maskota Linuksa. Ime ‘Linux’ je skovao, ne Torvalds, već Ari Lemke, administrator na ftp.funet.fi, koji je tako nazvao direktorijum iz koga je Linuks prvi put bio dostupan. Robna marka „Linux“ je vlasništvo Linusa Torvaldsa.

Distribucije

Razvijeno je više verzija Linuksa, među kojima su najpopularnije Debijan (Debian), Red Het (Red Hat), SuSE (SuSE), Mandriva, Ubuntu, Gento (gentoo). U poslednjih nekoliko godina razvija se Linuks-Knopiks (Knoppix), verzija operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na računar, već sistem radi direktno sa CD-a. Knopiks je prelazna varijanta Linuksa koja osim operativnog sistema sadrži i paket programa za kancelarijsko korišćenje (paralelan Windows Office programima), programe za tehničko crtanje, rad sa fotografijama, paket multimedijalnih softvera za slušanje muzike i gledanje filmova, i internet-pretraživač (Mozilla Firefox). Sam Knopiks se razvio u mnogo pravaca, jer poseduje ugrađenu pomoć za promenu softvera koji se nalazi na CD-u, te je tako relativno jednostavno napraviti distribuciju Knopiksa za svoju specifičnu namenu.

Napadi na Linuks

Zarazna popularnost je dovela do masovne upotrebe Linuksa u mrežnim i serverskim primenama. Naravno, razlog nije samo što je besplatan već što je izuzetno pouzdan i izdržljiv. Oni koji su ga tada koristili nisu ni očekivali da bude privlačan i lagan za upotrebu. Tražili su samo pouzdan operativni sistem pošto su svi Majkrosoftovi serverski proizvodi bili skupi i neadekvatni.

Međutim, kada je počelo prilagođavanje izgleda i svih aspekata primene za običnog korisnika krenula je reakcija i to od koga drugog nego od Majkrosofta. Prvo prikrivena, a potom i otvorena, kampanja koja je imala za cilj da Linuks prikaže kao sistem za koga se ne zna ko ga održava, koji nije ni rasprostranjen pa ga zato nijedan virus niti haker i ne napada i tako dalje. U tom propagandnom ratu idu tako daleko da su angažovali nezavisne firme da potvrde kako je Linuks skuplji u upotrebi, sklopili su ugovore sa firmama o saradnji koje će zauzvrat optužiti Linuks da je plagijat i ukradeni kod. U svakom slučaju se popularnost Linuksa nije narušila, a slava Majkrosoftu nije porasla.

Izvor: Wikipedia